MEDOJEVIĆ: Izlazak iz recesije I ekonomski oporavak zemlje

MEDOJEVIĆ: Izlazak iz recesije I ekonomski oporavak zemlje

Demokratski front je u svom programu građanima ponudio promjenu modela privrednog razvoja koja se zasniva na sasvim suprotnim pretpostavakama u odnosu na neoliberlani program bivšeg režima. Naša vlada bi pokrenula čitav niz mjera i mehanizama za podršku otvaranju novih radnih mjesta, prioritetno u proizvodnji roba i usluga za izvoz.

Naravno, vodeći računa o domaćim kadrovima, ravnomjernom regionalnom razvoju i optimalnom korišćenju resursa. U tom pogledu, Nova Vlada bi dodatnim sredstvima stimulisatla otvaranje svakog radnog mejsta. Preko Razvojne banke bi se obezbjedili dugoročni izvori finansiranja za kupovinu opreme i mašina, projekte, izgradnju zgrada za pokretanje proizvodnje.

Preko Fonda rizičnih ulaganja otkupljivale bi se hipoteke kod banaka sa velikim diskontima. Pored dugoročnih izvora kapitala za investicije, obezbjeđivao bi se i neophodni obrtni kapital za reprometrijal i sirovine za pokretanje proizvodnje.

PDV bi se naplaćivao tek kada preduzeća naplate svoja potraživanja, a ne odmah nakon fakturisanja.

Državni garantni fond izdavao bi garancije bankama za izvozno orijentisane projekte i na taj način pomagao preduzetnicima koji imaju dobre poslovne ideje, a nemaju imovinu za hipoteku, da dobiju kredite kod banaka. Država ne treba da se libi od subvencionisanja kamata za kredite preduzetnicima koji otvaraju radna mejsta u proizvodnji za izvoz.

Poreska politika treba da bude takva da stimuliše ulaganje u nerazvijena područja na sjevereu države. Stopa poreza na dobit treba da bude 0, za firme koje otvaraju pogone na sjeveru.

Posebno je važno stimulisati otvaranje malih porodičnih zanatskih radnji, sitne proizvodnje i sl. koje mogu biti od velikog značaja za rješavanje pitanja nezaposlenosti. Za ove male radnje (frizere, sajdžije, obućare, krojače, kućnu radinost, poslastičare, buregdžinice…) treba ukinuti fiskalne kase, a inspekcije službe temeljno reorganziovati na način da njihova osnovna uloga bude preventivna i edukativna, a ne represivna. Prethodni režim je držao u stalnom strahu od inspekcija, kazni i zatvaranja hiljade naših ljudi čija egzistencija je zavisila od tog posla. Na ovaj način režim je primoravao vlasnike ovakvih radnji i njihove porodice da glasaju za DPS. Nova Vlada treba da oslobodi preduzetnički duh naših ljudi i stimuliše malu privredu i porodične firme.

Odmah treba ukinuti sva parafiskalna opterećenja privredi, što će značajno smanjiti troškove poslovanja. Ovakva transparentni poslovni ambijent, jasna i jednostavna fiskalna politika i inspekcijska služba koja dominatno djeluje preventivno i edukativno, djelovaće podsticajno na otvaranje novih malih radnji, koje će kapilarno zapošljavati ljude i povećati flekibilnost i mobilnost tržišta rada.

Radnici moraju biti zaštićeni i sindikat mora biti obavezan u svakom preduzeću sa preko 10 zaposlenih. Rad na crno i nesiplaćivanje poreza i doprinosa sa zaradama treba da budu krivična djela. Porez na prihod ne treba naplaćivati za plate koje su do prosječne zarade.

Kamate u crnogorskim komercijalnim bankama su previsoke i imaju karakter zelenaških. Više je razloga za to, od sistemskih i strukturnih, do špekulatvnih i kriminalnih, ali u ovom trenutku najveći problem je zabrinjavajuće visoki nivo nenaplativih kredita. Naime, rukovodstva crnogorskih komercijalnih banaka su u toku 2006, 2007, 2008 godine davali ogoromne iznose kredita ne poštujući uobičajne standarde u procjeni rizika i obezjeđenju kredita. Za kolateral su uzimane akcije ili nekretnine koje su nerealno procjenjivane i čija je tržišna vrijednost naduvana. Mi u DF nikakve dileme da se radi o dogovorenim transkacijama između rukovodstava banaka i privilegovanih klijenata koji su dobijali kredite bez valjanog pokrića. Najveći dio od preko 1 milijarde ovakvih kredita bez pokrića je završio van Crne Gore na privatnim računima dužnika, a u bankarskim bilansima ostale su ogromne rupe. Zbog tih nenaplativih kredita, povećan je nivo obaveznih rezerevi i banke su morale da uvode nove troškove građanima i privredi i da zadržavaju zelenaške kamate , koje pogubno djeluju na opstanak malih i srednjih preduzeća. Najveća odgovornost leži na Centralnoj banci koja je tolerisala lažno predstavljanje ovih nenaplativih kredita u bilansima banaka. Umjesto da se ovi krediti tretiraju kao nenaplativi i da se knjiže kao gubici, sa obavezom banaka da ih supstuišu novim kapitalom, Centralna banka je tolerisala knjigovodstvene malverzacije. To je dovelo do smanjenja kredita za privredu i građane i zadržavanja visokih kamatnih stopa koje predstavljaju ozbiljan problem za normalno fukcionisanje pirvrede.

Drugi veliki problem su dugovi države, gdje komericjlane banke radije kreditiraju državu, nego privredu. Ovakvo stanje je neodrživo i vodi ka krizi likvidosti i solventnosti privrede, smanjenju privredne aktivnosti, zatvaranju malih i srednjih preduzeća i povećanju nezaposlenosti. S toga je neophodno hitno transformisati Investiciono Razvojni Fond u državnu razvojnu banku koja treba da obezbijedi dugoročni kapital za finansiranje investicija u proizvodnju i poljoprivredu po kamatama do maksimalno 1% godišnjje uz razumne grejs periode.

Siva ekonomija i šverc moraju biti energičnom akcijom svih državnih organa sasječeni u korijenu. Vlada DF bi radikalno promjenila odnos građana prema švercu i utaji poreza, što je postala odomaćena praksa. Poštovanje zakona, jedna tretman svih građana, regularno poslovanje i plaćanje poreza moraju biti temlej novog pravnog i ekonomskog patriotizma. Eliminisanjem šverca, zapljenom imovine stečene kriminalom i konfiskacijom 6,25 milijardi USD iznijetih iz zemlje, napunićemo budžet i stvoriti fer uslove za tržišnu utakmicu u kojoj neće biti kažnjavani oni koji posluju regularno, a nagradjivani šverceri, prevaranti i utajivači poreza. Nova Vlada će morati uložiti ogroman napor da nas ugledni svjetski investitori počnu prepoznavati kao destinaciju u kojoj vlada sila zakona, a ne zakon sile, kriminal i korupcija

Pravna tehnička I finansijska revizia auto puta

Crnoj Gori trebaju auto putevi i pruge ali se mora voditi računa o održivosti duga I ekonomskoj opravdanosti I rentabilnosti investicija. Ovako krupne investiicone odluke bez vizije, bez analize ekonomske opravdanosti projekta često vodi neproduktivnom ulaganju čiji ceh plaćaju svi, a korist je individualna. Crna Gora je dva puta pokušala da finansira izgradnju autoputa sredstvima iz Evrope – i dvije studije su pokazale isto – da auto put neće imati dovoljno saobraćaja da bi opravdao ogromne troškove. Određena studija izvodljivosti jeste rađena, ali je njena utemeljenost pod znakom pitanja, jer je i sam MMF Crnu Goru pozvao na izradu kredibilne studije (i angažovanje nezavisne revizije) prije nego što donesu odluku o daljem finansiranju. Uzet je kredit čiji su uslovi takvi da zajmodavcu daju pravo pristupa crnogorskom zemljištu (koje je poslužilo kao kolateral za predmetni zajam), što prema studiji iz 2019. američkog Centra za globalni razvoj (Centre for Global Development) dovodi Crnu Goru u svojevrsno „dužničko ropstvo“. Zbog nesagledivih negativnih posledica po vitalne interese države Crne Gore, ugrožavanje njene suverenosti I dovodjenja u kolonijalni položaj prema kineskim investitorima, nova Vlada treba da odmah pokrene postupak pravne, tehničke I finanijske revizije Ugovora o gradnji sa pratećim aneksima I Ugovora o krditu sa EXIM bankom.

Podrška turističkoj privredi

Kada se koliko-toliko urede javne finansije i ukinu se suvišna davanja, država mora da stvori prostor da se povećaju izdvajanja za turističku infrastrukturu koja su niska u poređenju sa nekim drugim zemljama koje se ozbiljno bave turizmom. MMF je nedavno dao ocjenu da nedostatak pijaće vode i dobrih puteva, Postoji opravdana zabrinutost da ključna grana na koju se ekonomija oslanja nije održiva na dug rok. Loša reklama se daleko čuje, i ko će dolaziti samo iz altruizma, ako za isti novac može imati daleko kvalitetniju uslugu. Država mora doneti realan plan turističkog razvoja sa akcentom na sjever zemlje.

Stregija industrijskog razvoja

U Crnoj Gori se mora osmisliti ozbiljna strategija industrijskog razvoja, jer je i ova pandemija razotkrila sve slabosti kratkoročnih privida u oslanjanju isključivo na turizam, što zamagljuje onu nužnost bolnih ali neophodnih korenitih promena, i ostavlja u pepelu zemlju bez sopstvene industrije, time i bez budućnosti. To stvara zemlju u kojoj i strane direktne investicije idu u nekretnine, ne u fabrike i proizvodnju koja je neophodna, i bez koje nema održivog rasta ni prosperiteta društva. U ekonomiji koju vodi jedan projekat – izgradnja deonice auto puta Bar-Boljare, a za koji studije pokazuju da neće imati dovoljno saobraćaja da bi opravdao ogromne troškove, nema govora o rasprostranjenim investicijama, a rasprostranjenost je suština makroekonomske održivosti rasta i na kojoj treba strateški raditi.

Nebojša Medojević

Predsjednik PzP

Ostavite komentar